У свечаној атмосфери Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, отворена је изложба „Дијалошки простори америчке и српске књижевности”, посвећена стогодишњици ове институције и дугој историји књижевних и културних веза између Америке и Србије. Изложба прати рецепцију десет великана америчке књижевности у српском културном простору, а употпуњује је каталог проистекао из вишемесечног истраживања ауторки. Скуп је отворила ауторка Александра Батинић уводном речју на српском језику, представивши концепт изложбе и истакавши значај овог пројекта за српску академску заједницу. Затим се присутнима на енглеском језику обратила коауторка Мина Диздар, обраћањем које је изложбу симболично сместило у шири, међународни контекст.
Колегиница Драгана Столић говорила је о оснивању Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, подсетивши на историјске околности у којима је ова институција настала – захваљујући донацији Фондације Карнеги, која је широм света у првој половини двадесетог века подигла преко две хиљаде и пет стотина јавних библиотека. Ова веза између Фондације Карнеги и Београда представља, по речима говорнице, сам корен дијалога двеју култура о коме изложба сведочи.
Управник библиотеке проф. др Александар Јерков присутнима се обратио путем видео поруке. Честитао је ауторкама на оствареном пројекту и осврнуо се на значење термина „дијалог”, истичући да он подразумева не само размену речи, него и одређену отвореност у комуникацији – спремност да се саговорник изазове и позове да одговори. Овакво схватање дијалога, нагласио је проф. Јерков, лежи у самом темељу онога шта изложба представља.
Рецензенткиња каталога проф. др Александра Јовановић у свом излагању посебно се задржала на концепту и структури каталога, похваливши одабир писаца и начин на који је свака студија у каталогу осветлила различит образац рецепције америчке књижевности у Србији. Истакла је да каталог представља вредан допринос домаћој књижевној историографији.

О изложби

Изложба је посвећена десет америчких писаца – Едгару Алану Поу, Марку Твену, Волту Витману, Ернесту Хемингвеју, Емили Дикинсон, Џону Стајнбеку, Џону Риду, Силвији Плат, Вилијаму Фокнеру и Чарлсу Симићу. Свако од ових имена илуструје другачији образац у ком је америчка књижевност улазила у српски простор – кроз активни рад преводилаца, издавача и критичара у различитим историјским тренуцима.
Ауторке су у свом обраћању нагласиле да наслов „Дијалошки простори” намерно избегава термине попут „утицај” или „преузимање”. Оно о чему изложба говори није пасивно примање страних садржаја, већ активан процес хибридизације и трансформације – Хемингвејев минимализам, на пример, није само копиран, него је преточен у нешто ново на нашим просторима. Рецепција, подвучено је, никада није неутралан процес: она је увек политички и културно ситуирана.
Фондови Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” посматрани су у овом контексту као жива архива – архива укуса, културних политика и књижевне историје. У години у којој библиотека обележава сто година постојања, изложба позива посетиоце да ту архиву не само попишу, него и разумеју.

Захвалница

Ауторке су изразиле захвалност колегиницама Драгани Столић, Вуки Јеремић и Александри Тртовац на помоћи и подршци, као и лекторки Свјетлани Ђелић, дизајнеру каталога Матеи Милошевићу и руководиоцу одељења правних и општих послова  Слађани Мијајловић.
Изложба је отворена за јавност до 20. маја 2026. године у просторијама Галерије Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” у Београду.